Biće Duhovne Nauke

Duhovna nauka je Biće. To Biće ima zadatak da nam omogući praktično shvatanje sveta, koje obuhvata suštinu ljudskog života. Danas se mnogo toga naziva imenom duhovne nauke, što nije i opravdano. Ona ne sme biti nekakva maglovita teorija koja sama po sebi zadovoljava nečiju pohlepnu radoznalost za saznanjem, niti sredstvo pojedinim ljudima koji samo zbog sebe tragaju za eventualnim višim stepenom razvoja.

Duhovna nauka mora da bude SARADNIK najvažnijim zadacima koji su stavljeni pred današnje čovečanstvo, da bi se ono pravilno razvijalo i bilo srećno.

Ona je prihvatila tu misiju, svesno, znajući da će biti napadana od radikalnih ljudi, od konzervativnih, pa čak i od onih umerenih. Živi sada i ovde, ne postavlja nikakve proizvoljne programe, jer zna da ni u budućnosti neće vladati neki drugi životni zakoni, različiti od ovih koji su danas na snazi, kao ni onih iz prošlosti, koje mi, ljudi, nazivamo drevnim prirodnim zakonitostima. One jesu prirodne, ali su i sada jednako „drevne“ i veoma važne i to će uvek i biti.

Svako duhovno ispitivanje poklanja pažnju onome što ovog trenutka postoji, u svakom sadašnjem klijanju vidi rast, razvoj i sve dalje metamorfoze, iz koje čita pomenute programe. Ne postavlja ih, ponavljam, čita ih.

Dakle, Biće Duhovne nauke prodire u Biće čovečije i pomaže mu da na najprirodniji i najpraktičniji način reši najvažnija pitanja vremena u kome živi.

Drugim rečima, svako od nas treba ovako da razmišlja i dela:

– Moje Duhovno Vodstvo prožima čoveka u meni i ja sam dužan/na da ga slušam i štitim, ne samo zbog individualne koristi, nego i za opšte dobro celokupnog čovečanstva, a u skladu sa svim tačnostima prirode.